31 novih kompanija pridružuje se Parku visokih tehnologija
Beloruski Park visokih tehnologija (HTP) odobrio je 31 novu kompaniju rezidenta na sednici Nadzornog odbora održanoj 17. septembra 2026. godine. Novoodobreni projekti obuhvataju digitalno zdravstvo, industrijsku automatizaciju, veštačku inteligenciju, razvoj softvera, elektronsku trgovinu, kreativne industrije, aditivnu proizvodnju i druge aktivnosti zasnovane na tehnologiji.
Sastav novih rezidenata je značajan jer odražava širi pomak od razvoja softvera kao samostalne delatnosti ka softveru kombinovanom sa fizičkom opremom, industrijskim procesima i specijalizovanim aplikacijama za rad sa podacima.
Industrijska automatizacija se približava proizvodnim operacijama
Nekoliko novoodobrenih projekata neposredno je povezano sa industrijskom automatizacijom. Kompanija Mirotek Engineering CJSC planira razvoj hardverskih i softverskih sistema za preradu i pakovanje poljoprivrednih proizvoda. Ovakav sistem obično zahteva koordinisano upravljanje proizvodnom opremom, rukovanjem materijalom, nadzorom procesa i proizvodnim podacima.
Kompanija ATZ Softworks LLC razvija Manufacturing Execution System (MES) za mlekarska preduzeća. Iz perspektive automatizacije, MES je posebno važan jer povezuje opremu na nivou proizvodnje sa upravljanjem proizvodnjom na višem nivou. Podaci iz PLC-ova, industrijskih mreža, senzora i interfejsa za operatere mogu postati deo većeg informacionog sistema proizvodnje.
Značaj nije samo u tome što još jedna MES platforma ulazi na tržište. Važniji razvoj predstavlja sve veća integracija podataka iz automatizacije sa planiranjem proizvodnje, sledljivošću i operativnom analizom.
Hardver i softver postaju jedinstven inženjerski sistem
Projekat kompanije Mirotek Engineering takođe ilustruje važan pravac u industrijskoj tehnologiji. Savremeni projekti automatizacije sve češće objedinjuju mehaničku opremu, električno upravljanje, industrijsku komunikaciju, ugrađeno računarstvo i aplikativni softver.
Linija za pakovanje ili preradu može na nivou opreme sadržati PLC kontrolere, frekventne regulatore, sisteme za upravljanje kretanjem, senzore, bezbednosna kola i HMI terminale. Iznad tih uređaja, industrijske mreže i MES aplikacije obezbeđuju proizvodne informacije i operativnu koordinaciju.
Ovakva arhitektura stvara veću potrebu za inženjerima koji razumeju i fizičke upravljačke sisteme i softversku obradu podataka. Granica između tradicionalnog inženjerstva automatizacije i industrijskog softvera postaje sve manje izražena.
Digitalno zdravstvo pokazuje istu konvergenciju
Projekti iz oblasti zdravstva koje je odobrio HTP pokazuju sličan tehnološki obrazac. Kompanija KARDIAN planira razvoj dijagnostičke opreme za kardiologiju, zajedno sa hardverom i softverom za obradu elektrokardiografskih signala. Kompanija OMOP-FORIA LLC usmeriće se na biomedicinske podatke, farmakovigilancu i analitiku podataka iz stvarnog sveta.
Iako su ovi projekti izvan uobičajene fabričke automatizacije, njihova tehnička arhitektura ima sličnosti sa industrijskim sistemima. Senzori generišu fizičke signale, hardver prikuplja te signale, softver obrađuje podatke, a aplikacije višeg nivoa pretvaraju informacije u operativne ili analitičke rezultate.
Ovakva arhitektura od signala do podataka sve je češća u industrijskoj automatizaciji, medicinskoj opremi i inteligentnoj proizvodnji.
Veštačka inteligencija postaje deo arhitekture industrijskog softvera
Među novim HTP rezidentima nalaze se i kompanije koje se neposredno bave veštačkom inteligencijom. Kompanija Twikky Lab LLC razvija video-komunikacione sisteme visokog opterećenja koristeći mašinsko učenje, dok Levelpro LLC razvija AI SaaS platformu koja objedinjuje neuronske mreže.
Za industrijsku automatizaciju, šira implikacija važnija je od pojedinačnih aplikacija. Veštačka inteligencija se sve više postavlja kao dodatni softverski sloj, a ne kao zamena za determinističko upravljanje.
PLC i bezbednosni sistemi i dalje obavljaju vremenski kritične upravljačke funkcije prema definisanoj logici. Sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu podržati oblasti kao što su analiza proizvodnje, otkrivanje anomalija, vizuelna kontrola, prediktivno održavanje i optimizacija procesa.
Ovo razdvajanje determinističkog upravljanja i inteligencije višeg nivoa verovatno će ostati važno u projektovanju industrijskih sistema.
Aditivna proizvodnja širi pejzaž automatizacije
Nadzorni odbor je takođe dodao aditivne tehnologije na listu aktivnosti HTP-a. Objašnjenje koje je pružila Hanna Rabava naglašava da aditivna proizvodnja obuhvata ne samo opremu za 3D štampu, već i specijalizovani softver i nove proizvodne procese.
Iz perspektive automatizacije, ovo je značajno. Savremeni sistem aditivne proizvodnje može obuhvatati upravljanje kretanjem, upravljanje temperaturom, dovod materijala, mašinski vid, nadzor procesa i digitalne proizvodne modele.
Softver tako postaje deo samog proizvodnog procesa. Mašina više ne izvršava samo fiksni sled; proizvodni parametri, digitalni modeli i podaci o procesu mogu uticati na način izrade fizičkog proizvoda.
Industrijski podaci postaće vredniji
Jedan od najjačih signala ovih novih HTP projekata jeste sve veći značaj industrijskih i operativnih podataka.
Automatizovana proizvodna linija može generisati velike količine informacija iz PLC-ova, udaljenih I/O modula, pogona, senzora, HMI uređaja i industrijskih komunikacionih mreža. Istorijski gledano, veliki deo tih podataka koristio se samo za lokalno upravljanje i nadzor operatera.
MES, analitika i AI aplikacije menjaju ovu situaciju. Proizvodni podaci mogu se prikupljati, strukturirati i analizirati na višim nivoima arhitekture automatizacije.
Po mom mišljenju, ovo je jedan od najvažnijih razvoja koji stoje iza aktuelne konvergencije automatizacije i softvera. Vrednost sistema automatizacije sve je više povezana ne samo sa njegovom sposobnošću da upravlja mašinom, već i sa tim da li se njegovi operativni podaci mogu efikasno koristiti.
Novi HTP rezidenti odražavaju širi tehnološki trend
Trideset jedna novoodobrena kompanija posluje u veoma različitim industrijama, ali se može prepoznati nekoliko zajedničkih tehničkih tema: softver kombinovan sa specijalizovanim hardverom, aplikacije zasnovane na podacima, integracija veštačke inteligencije, digitalna proizvodnja i automatizacija usmerena na procese.
Za industrijske kompanije to znači da tehnološki stek postaje sve povezaniji. Terenski uređaji generišu signale, kontroleri ih obrađuju, industrijske mreže prenose informacije, MES platforme organizuju proizvodne podatke, a analitičke ili AI aplikacije rade na višim nivoima.
Razvoj industrijske automatizacije stoga se pomera dalje od izolovanih PLC ili DCS funkcija ka integrisanim digitalnim arhitekturama proizvodnje.
Šta ovo znači za industrijsku automatizaciju
Saopštenje HTP-a pruža koristan uvid u pravac tehnološkog razvoja u 2026. godini. Industrijska automatizacija više nije ograničena na upravljanje motorima, ventilima, transporterima i procesnom opremom. Ona sve više obuhvata proizvodni softver, podatke sa mašina, veštačku inteligenciju, digitalnu proizvodnju i specijalizovani hardver.
Za inženjere automatizacije, praktičan izazov jeste održavanje jasnog razdvajanja između funkcija koje zahtevaju determinističko upravljanje i funkcija koje imaju koristi od obrade zasnovane na podacima. Istovremeno, interfejsi između tih slojeva moraju biti pažljivo projektovani.
Pojava MES softvera, softvera za aditivnu proizvodnju, AI platformi i industrijskih sistema koji objedinjuju hardver i softver ukazuje na to da će budući projekti automatizacije zahtevati šire inženjersko znanje iz oblasti upravljanja, komunikacija, računarstva i proizvodnih podataka.
